Razlozi odlaska iz Alabame su identični onima vezanim za Floridu - nezadovoljstvo uslovima. Naime, ma koliko se trudili i radili i čak ostajali na šljaci po 12-13 časova, PAY-CHECK na kraju sedmice je bio jedva dovoljan za preživljavanje...o štednji da ne govorim. Kada tome dodamo da su i naši "Cimsi" Egipćani odlučili paliti za NY, skontali smo da nema razloga da ostajemo.
Ipak, prije nego što krenem pisati o samom polasku, ispričaću jednu vrlo interesantnu zgodu.
Naime, kako sam ranije već pisao, dani u Alabami su bili potpuno jednolični. Bibilioteka, internet, posao, spavanje...to je manjeviše bio opis svih naših dešavanja uz dodatak pokoje žureze. Tako je trajalo sve do tog famoznog četvrtka. Na poslu je sve krenulo ustaljenim redom: vršenje svakodnevnih operacija, prihvatanje žalbi konstantno nezadovoljnih mušterija, priče o svakodnevnici sa menadžerkama: Ursulom (nije ona vještica iz crtaća ali liči), Mišel (Afro-Amerikanka koju su zvali: "Djevojčica koja voli da se druži sa bjelcima") i Virginia (koja se porodila par dana pred naš polazak iako nismo imali pretstavu da je bila trudna...). Tako je sve mirno teklo sve do trenutka kada se nebo narogušilo i kada je bukvalno pao mrak. Sasvim iznenada, u neposrednoj blizini radnje, pojavi se tornado - PRAVI PRAVCATI TORNADO!!! Dizao je kola sa ceste, čupao drveće i jurnuo direktno preko Wall-Marta!! Vrištali su sa svih strana...sve se nekako tako brzo izdešavalo kao na nekom filmu da je to nevjerovatno. Ipak, najveći fazon od svih je taj što sam ja baš u tih par uzbudljivih trenutaka zaglavio u klonji. Kakva gadna koincidencija. Znači taman kada sam izašao sve je već bilo završeno! Propustio sam nevjerovatan događaj na tako banalan način...Milica nije mogla prestati da se smije :-) Uglavnom, nije bilo stradalih iako je oluja protutnjala direktno kroz grad...ipak, Walmart je od tog dana postao kabriolet...
Na put ka boljem smo krenuli oko 1am. Plan je bio da se obiđe Katrinom opustošeni New Orleans te da se iz njega pali do Vegasa...na peronu stanice nam je društvo pravila preslatka i nevjerovatno simpatična djevojčica. Reče da obožava pjevanje...ne bi me začudilo da postane nova Tina Tarner...uzgred, još jedna stvar za pamćenje: na dan našeg polaska, u Mineapolisu je došlo do obrušavanja mosta autoputa u rijeku. Znači most veličine beogradske gazele se jednostavno srušio!..kako je pomeuta gazela izdržala sve ove godine u onakvom stanju, prava je misterija... 
Нема коментара:
Постави коментар