Prvi dan u LA

I tako smo polagano (mic po mic što bi rekli) doputovali do našeg hostela u Hollywood. Inače, hostel je bila provjerena varijanta i u njemu smo godinu dana ranije boravili Boris i ja tokom obilaska LA i SF. Lociran je na samom Hollywood Bulevaru (u širim masama mnogo poznatijem kao Bulevar Slavnih) bukvalno preko-puta famoznog "Kodak" teatra u kojem se dodjeljuju Oskari.

U Hostelu smo standard upoznali nekolicinu ljudi sa svih horizonata među kojima i jednu Slovenku Moicu (koju ovom prilikom želim pozdraviti...)...recepcionar je također bio Slovenac (na žalost, iz nekog razloga sam mu zaboravio ime tako da nema vajde da i njega pozdravim :-)).

Brzo smo se raspakovali i jurnuli u grad...
Obilazak LA smo prirodno krenuli od Down-Towna. Do nj. smo došli nabudženim LA metroom. Ono što mi je jako cool kod LA metroa je to što mnogo potsjeća na evropske metroe tj. nema one silne kaveze kao recimo u NY ili Phillyju koji vas spriječavaju da se đirate za "dž". Na vama je da kupite kartu ili da je ne kupite...ulazi se između stubića na kojima se karta čekira. Drugim riječima, vrlo je jednostavno švercovati se...nisam baš siguran šta se desi ako vas provale ali ko ima jaču čuku isplati se...

Uglavnom, DT je naravno bio potpuno pust. Tako je u gotovo svim US gradovima u DT tokom popodnevnih časova. Ukoliko niste usred špica radnog dana, na ulici osim klošara, turista i čistača nema gotovo nikoga. Poslovne zgrade se isprazne dok si rekao keks negdje oko 4pm. Svi odjezde u topla skloništa predrgrađa...ali možda je tako i bolje jer je vrlo jednostavno odraditi obilazak. Tako smo i mi činili...

Prvo smo obišli "LA City Hall", pa smo se prošetali kroz parkiće i vrtove do LA Opere,... zatim smo obišli nabudženo čudo tehnologije: "Walt Disney Concert Hall" (o kojem ću docnije nešto više)...pa smo pored "Bank of America" zgrade došli do US Bank Tower-a (najviša zgrada u LA). Tu sam se prisjetio jedne vrlo interesantne zgode od prije ravno godinu dana: 
Naime, dok smo Boris i ja šetali gradom, naišli smo na scenu snimanja filma "Umri muški 4". Tu je nešto Brus Vilis pucao na sve strane kao pomahnitao, prštala je neka pirotehnika, bilo vrlo glasno itd....uglavnom, među malobrojnim posmatračima su se pojavili neki tip i riba onako malo pogubljeni i prepadnuti pucnjavom (nisu skontali o čemu se radi). Riba je onako zbunjena pitala: Bože šta se to sada ovde dešava (na Srpskom!!!). Ja joj se onako mrtav hladan okrenuh i rekoh na našem:"Ma ništa-opušteno, Brus Vilis snima neki film :-)". Svi smo se pokidali od smjeha...čuti neke Srbe u npr. Beču je sasvim obična stvar...ali u LA međ. 10 miliona ksindžera i drugih baš i nije! aaa naročito na ovakav način. He-He...


I tako, u DT je sve sređeno što bi rekli ka "Pišta" ali je također sve i nekako totalno vještački. Čovjek se tu jednostavno ne osjeća pretjerano ugodno. Džaba i fontane, i objekti u koje je uloženo na milijarde dolara ako ne postoji duh i ako će ljudi u roku od 45min napustiti kao Titanik. Nikako sebe ne mogu vidjeti na takvom mjestu bez obzira na prihode. Čak i u neboderskoj džungli Manhattana se čovjek nekako osjeća prihvatljivije...nekako čak i tamo život ima više smisla nego u centru LA...

Šetnju centrom smo završili u javnoj biblioteci. Tu smo konačno osjetili malo duha i života. U biblioteci je vrvilo od ljudi. Extra mi je ta posvećenost Amera da pruže znanje stanovništvu za dž. Recimo, ukoliko uđete u javnu biblioteku, moćićete sasvim slobodno da čitate i najskuplje časopise potpuno dž. Svi i najnoviji brojevi časopisa i literature su izloženi svima. Za to vam ne treba ni kartica...e sada, za neka malo ozbiljnija izdanja i   knjige ćete morati da se učlanite... Što se strukture ljudi tiče, preovlađivali su prirodno Hispano Amerikanci. Ukoliko na mapi koju možete pronaći OVDE ukucate za grad LA, vidjećete interesantne zvanične podatke o strukturi stanovništva....

Dok je dan prolazio Miličica i ja smo lagano završili sa prvim danom u LA...drugi mnogo interesantniji je bio pred nama :-)

P.S.Više fotki možete pogledati OVDE.