Ne sećam se tačno kada sam poslednji put pisao blog (nije da je teško proveriti) ali budući da su dva osnovna motiva za započinjanje pisanja ovog bloga "Arhitektura" i "putešestvije" praktično besmislene reči u najaktuelnijim uslovima globalne pandemije virusa Korona il' ti "COVID-19", neka neopisiva sila pojačana s par deci vina me tera da dam svoj doprinos i da nabacim na "papir" neka svoja razmišljanja koja će biti svrstana u onaj ostatak "i još po nešto...".
Do pre nekoliko meseci (otprilike do perioda koji se poklapa s pojavom virusa u Vuhanu, PRC) sam bio u konstantnom u razmišljanju o tome koliko će još trajati svetsko blagostanje. U više navrata sam u užem krugu ljudi pominjao kako je bilo kakva priča o krizi (u datom trenutku) neosnovana. Plate i penzije su u proseku u Srbiji krajem Decembra (2019.) prestigle magičnu cifru od 500€ (Ćulibrk potvrdio...), V tehnološka revolucija uzima maha, u Kini (samoj) postoji mreža od preko 25.000km brzih pruga (High-Speed) a Falkon 9 je postigao gotovo stoprocentnu tačnost uz mogućnost ponovne upotrebe letelica (samo je pitanje meseca kada će obezbediti transport ljudi do svemirske stanice)... Kompletna ta situacija mi je zapravo stvarala neku vrstu nelagode jer me u tim momentima gotovo ništa (na globalnoj sceni govoreći) nije žuljalo...aktuelni ratovi, porast cena nafte, briga oko isporuke gasa, migranti...sve su to (po mom viđenju) uglavnom stvari lokalnog/regionalnog karaktera. Meni lično je na globalnom nivou gotovo sve delovalo nekako previše dobro da bude istinito i naprosto mi se javljala pomisao u fazonu: "OK, kada će sve krenuti nizbrdo...možda je došlo vrijeme za to".
Od momenta kada je krenula priča o Koroni (ni pivo "Korona" ne gotivim nešto previše - puno para za osrednji užitak mešavine piva s limunom?!...) su moje slutnje dobile na intenzitetu. Od tog momenta je u mojoj glavi krenula da se odvija neka vrsta drame i razmišljanja koja je trajala nekoliko meseci koji su se okončali u Subotu, 14.03.2020. Da li se drama okončala strašnim mamurlukom uzrokovanim izlaskom sa nekolicinom drugara ili blažom upalom grla koju sam vukao prethodnih par dana (simptomi ni približno slični onim uzrokovanim Koronom...mnogo šlajma)...ili zapravo kombinacijom uticaja navedena dva faktora tek, meni su se sve stvari nekako u trenu razbistrile i sabrale (paradoksa li...). Konačno sam bio u prilici da na stvari gledam jasno, spokojno, potpuno svestan težine situacije i neizvesnosti u kojoj se ja, moje bliže okruženje i ovaj globus (...da ubeđen sam da je zemlja zapravo globus...) nalazimo.
Budući da gajim ogroman optimizam u relativno brzo i više nego pozitivno okončanje epidemije uzrokovane virusom Korona na teritoriji Srbije, želja mi je da svoja razmišljanja, iskustva i osećanja iznesem u etar kako bih dao ljudima nadu i veru u bolje sutra, i kako bih makar manjim delom uticao na smanjenje posledica po sve nas! Tu veru mi je u još većoj meri pojačala odluka rukovodstva države da se uvede vanredno stanje, kao i nekolicina odluka koje su usledile.
Tokom narednih 60-70 dana koliko laički procenjujem da će vanredna siruacija trajati, trudiću se da na dvodnevnoj bazi izložim svoja viđenja svari i ličnih iskustava koja sam stekao tokom Rata u BiH te tokom bombardovanja '99 a sve kako bih ljudima pomogao da što lakše prebrode ovu neželjenu situaciju.
U tom smislu Pokušaću da u izlaganju budem što koncizniji kako bi poruka koju šaljem bila jasnija za širi auditoriju, odnosno za sve ljude neovisno od nivoa obrazovanja, struke, vere i ubeđenja. Prva poruka glasi: "Preko ruku se virus posredno najviše prenosti: Perite ruke toplom vodom što češće uz korišćenje sapuna (po mogućnosti čvrstog stanja) u trajanju od minimum 20 sekundi (...otprilike u trajanju refrena pesme "Guzonjin sin"...). Trudite se da generalno dodirujete što manje predmeta (otvrajte vrata laktovima, nogom...guzicom...zavrćite vodu podlakticom ili zglobom šake) ako već nešto morate dodirivati, prethodno dezinfikujte... ne rukujte se, trudite se da ne dodirujete lice neopranim rukama ni pod razno (zamislite da će vam se dodirom lica neopranom rukom vratiti pubertretske bubuljice), ne jedite neopranom rukom ili u rukavicama koje ste koristili...trudite se da držite distancu od ljudi minimum 2 metra (pomislite na dužinu vašeg kreveta kada odmeravate - to je ta distanca otprilike). Mislite na okruženje - ukoliko kišete ili kašljete okrenite se od ljudi, zaklonite usta i nos kako znate i umijete (maramica....ako nema maramice unutrašnja strana zgloba lakta, ako ne stignete: zaklonite se majicom, laptopom, knjigom, ciglom...motikom - kako znate i umijete!). Ukoliko ste došli iz inostranstva, budite u samoizolaciji. Nije lako ali mi verujte da je bolje nego da gledate patnju vaših najbližih koju možete svesno uzrokovati!"
Istovremeno se izvinjavam svima (koji su uopšte došli do ovog reda) ukoliko ih je ovaj inicijalni tekst smorio. Ukoliko ispratite dalju prepisku, obećavam da će biti i interesantnih anegdota.
Do sledeće prilike imajte na umu: ovakve krize se najlakše prebrode disciplinom! Zašto da budete ovce kada uz disciplinu možete biti Sven (oni mojih godina znaju o čemu pričam ;-) ).
Нема коментара:
Постави коментар